ФИЛМ О ВОЈНОТЕХНИЧКОМ ГЛАСНИКУ (2023, 11 мин)
Војнотехнички гласник (Vojnotehnički glasnik / Military Technical Courier),
ISSN 0042-8469,
e-ISSN 2217-4753,
UDK 623+355/359,
DOI: 10.5937/VojnotehnickiGlasnik; https://doi.org/10.5937/VojnotehnickiGlasnik,
COBISS.SR-ID 4423938,
COBISS.SR-ID 181287436,
јесте рецензирани међународни научни часопис.
Власници часописа су Министарство одбране Републике Србије и Војска Србије.
Издавач и финансијер часописа је Универзитет одбране у Београду (Војна академија).
Програмска оријентација часописа заснива се на годишњој категоризацији часописа, коју врши надлежно државно министарство у одређеним областима, као и на његовом индексирању у међународним индексним базама.
Часопис обухвата научне, односно стручне области у оквиру образовно-научног поља природно-математичких наука, као и у оквиру образовно-научног поља техничко-технолошких наука, а нарочито области одбрамбених наука и технологија. Објављује теоријска и практична достигнућа која доприносе усавршавању свих припадника српске, регионалне и међународне академске заједнице, а посебно припадника војски и министарстава одбране. Публикује радове са уравнотеженим извештавањем о аналитичким, експерименталним и примењеним истраживањима, као и нумеричким симулацијама, обухватајући различите дисциплине. Објављени материјали су високог квалитета и релевантности, написани на начин који их чини доступним широкој читалачкој публици. Сви радови који извештавају о оригиналним теоријским и/или практично оријентисаним истраживањима или проширеним верзијама већ објављених радова са конференција су добродошли. Радови за објављивање одабиру се двоструко слепим поступком рецензије како би се осигурала оригиналност, релевантност и читљивост. Притом циљ није само да се квалитет објављених радова одржи високим већ и да се обезбеди правовремени, темељни и уравнотежени поступак рецензије.
Опширније смернице за ауторе доступне су на страници Позив и упутство ауторима.
Уређивачка политика Војнотехничког гласника заснива се на препорукама Одбора за етичност у издаваштву (COPE Core Practices) и заједничким принципима транспарентности и најбоље праксе у издаваштву COPE, DOAJ, OASPA и WAME, као и на најбољим прихваћеним праксама у научном издаваштву. Војнотехнички гласник је члан COPE (Committee on Publication Ethics) од 2. маја 2018. године и члан OASPA (Open Access Scholarly Publishers Association) од од 27. новембра 2015. године. Уредништво примењује Контролну листу за издаваче отвореног приступа о спровођењу Препоруке УНЕСКО-а о отвореној науци. Овај документ је део Унесковог комплета алата за отворену науку, осмишљеног да подржи имплементацију Препоруке Унеска о отвореној науци. Произведен је у партнерству са OASPA.
Војнотехнички гласник, у погледу свог садржаја, пружа могућност отвореног приступа (DIAMOND OPEN ACCESS) и примењује Creative Commons (CC BY) одредбе о ауторским правима. Ово је часопис отвореног типа што значи да је сав садржај бесплатно доступан корисницима и њиховим установама. Корисници могу да читају, преузимају, копирају, дистрибуирају, штампају, претражују или да улазе у целокупне текстове чланака, као и да их користе у било које друге законски дозвољене сврхе без тражења претходног одобрења од издавача или аутора, што је у складу с дефиницијом отвореног приступа по BOAI.
Категоризацију Војнотехничког гласника утврђује министарство надлежно за научноистраживачку делатност, према Правилнику о категоризацији и рангирању научних часописа (Службени гласник РС, број 159/20).
Категоризација Војнотехничког гласника, по годинама, може се видети на страници сајта Категоризација часописа.
Детаљи о индексирању часописа могу се видети на страници сајта Индексирање часописа.
Часопис излази тромесечно, према следећој динамици:
‒ број 1 (јануар‒март),
‒ број 2 (април‒јун),
‒ број 3 (јул‒септембар),
‒ број 4 (октобар‒децембар).
Информације о Војнотехничком гласнику доступне су и на интернет страницама часописа у Српском цитатном индексу:
инфо, портрет, уређивачка политика, уредништво, управљање квалитетом часописа, подршка квалитету радова, библиометријски учинак.
Историјат часописа
Први штампани број Војнотехничког гласника објављен је 1. 1. 1953. године, на основу наредбе о формирању и излажењу, пов. бр. 9 начелника Генералштаба ЈНА, од 27. 8. 1952. године, као и наредбе о формирању уређивачког одбора, пов. бр. 11. начелника Генералштаба ЈНА, од 16. 12. 1952. године.
Војнотехничком гласнику претходило је пет часописа родова и служби – “Артиљериски гласник”, “Тенковски гласник”, "Гласник инжињерије и хемијских јединица ЈА", “Гласник везе” и “Позадина и снабдевање Југословенске армије”.
Ови часописи излазили су од 1947. године до краја 1952. године, када је донесена наредба о издавању Војнотехничког гласника.
Војнотехнички гласник ће се са посебним пијететом сећати и публикација војнотехничког карактера које су излазиле у нашој земљи (Краљевини Србији и Краљевини Југославији) и пре 1945. године, а које представљају темеље српске војнотехнолошке мисли: Артилериско-инжињерски гласник (1905-1906), Артиљериски гласник (1926–1932), Пешадиско-артилериски гласник (1933–1941), Инжињеријски гласник (1929–1940), Ваздухопловни гласник (1927–1941), Морнарички гласник (1933–1940). Ови часописи су својим стручним профилом и квалитетом несумњиво утрли пут и данашњем Војнотехничком гласнику.
За разлику од часописа родова и служби, Војнотехнички гласник почео је да излази, као месечни часопис, на око 1000 страница годишње.
Његове рубрике биле су: техника, техничка служба, инжињеријска техника, техника веза, саобраћај, настава, организација и служба позадине, интендантура, санитет, ветерина… Посебну целину у часопису чиниле су научне и техничке новости и занимљивости, као и прилози из иностраних армија.
Уредништво Војнотехничког гласника је од 1953. до 1956. године приређивало посебан прилог под називом Војно-економски преглед, у којем су објављивани чланци из области интендантске и финансијске службе. Након тога, Војноекономски преглед излази као самосталан часопис од 1957. до 1979. године, да би променио назив у Позадина, часопис који је излазио од 1980. до 1992. године.
У периоду 1958-1973. Војнотехнички гласник се прилагођавао променама у армији, видовима, родовима и службама. Тако настају нове рубрике које су обухватале различите области, као што су: геодезија, мототехника, муниција, ремонт, погонски материјали, ракетна техника, номенклатура, заштитна средства, заштита од корозије, противпожарна средства, техничка унапређења, наоружање, минско-експлозивна средства и др. Често се појављују и прилози уз часопис који обухватају разне специјалности.
Поводом 25. годишњице оснивања, Указом председника СФРЈ бр. 157, од 12. 12. 1977. године, за изванредне резултате постигнуте у остваривању задатака од посебног значаја за народну одбрану, Војнотехнички гласник одликован је Орденом за војне заслуге са великом звездом:
У наредном периоду дошло је до даљег унапређења положаја и квалитета часописа. Захваљујући уређивачкој политици, програмска концепција и оријентација стално су усавршаване, тако да је Војнотехнички гласник израстао у научни и стручни часопис који је изузетно цењен не само у војној средини, већ и код наставних и научних институција у земљи.
Уследили су и значајни јубилеји – 1992. обележено је 40 година од изласка првог броја. Занимљиве су бројке које говоре о том периоду: до тада је штампано 360 бројева на 35.650 страница, објављено је 4.280 научних и стручних ауторских радова, читаоцима је презентирано 2.450 приказа из иностраних часописа из области науке и технике и 3.300 приказа техничких новости и занимљивости.
Војнотехнички гласник је почетком деведесетих година реализовао своју трансформацију у оквиру трансформације Југословенске народне армије у Војску Југославије. У том периоду ојачана је његова интервидовска структура новим прилозима и сарадницима из морнаричкотехничке и ваздухопловнотехничке службе.
На основу мишљења Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије, број 413-00-1201/2001-01 од 12. 9. 2001. године, часопис Војнотехнички гласник представља публикацију од посебног интереса за науку.
Педесета годишњица излажења обележена је 2002. године. До тада је објављено 415 бројева на 42.400 страница, на којима је презентирано 4.800 научних и стручних радова. Поред тога, објављено је 2.840 приказа из иностраних часописа и 3.780 техничких новости и занимљивости. Поводом овог јубилеја, председник Савезне Републике Југославије донео је Указ о одликовању (број 1/2-01-0004/2002-38, од 4. 11. 2002. године), којим је Војнотехнички гласник одликован Орденом Војске Југославије трећег степена, за допринос на стручном и научном осавремењивању Војске Југославије.
Прво електронско издање Војнотехничког гласника на Интернету објављено је 1. 1. 2011. године.
Поводом 60 година од оснивања, непрекидног и редовног излажења, наредбом министра одбране, број 12-15, од 08. августа 2012. године, Министарство одбране Републике Србије доделило је Војнотехничком гласнику Војну спомен-медаљу за изузетан допринос систему одбране Републике Србије.
Током протеклих деценија немерљив допринос развоју и афирмацији Војнотехничког гласника дали су уређивачки одбори (издавачки савети), те главни и одговорни уредници. Захвални смо на њиховом раду којим су доприносили да се програмска концепција, садржај и квалитет часописа стално унапређује и усклађује са актуелним потребама.
За Војнотехнички гласник одувек је посебно важна сарадња са цивилним и техничким факултетима и институцијама Републике Србије и из иностранства. Допринос њихових чланова, како учешћем у раду уређивачког одбора, тако и квалитетним рецензијама чланака, од суштинског је значаја.
Војнотехнички гласник данас није само институционални ресурс, који се у систему одбране развија од 1953. године, већ је постао и својеврсни бренд од националног значаја.
Војнотехнички гласник представља јединствен и компетентан часопис, на националном нивоу, у којем је могуће публиковати и верификовати научне и стручне чланке, посебно припадника Министарства одбране и Војске Србије, који тако имају могућност да квантификују индивидуалне научноистраживачке резултате.
Поштујући смернице Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије, отварају се могућности за интегрисање часописа и у међународно окружење, што ће допринети остварењу светских стандарда.
Војнотехнички гласник ће и убудуће настојати да представља научни потенцијал Војске Србије и Министарства одбране Републике Србије и афирмише напоре институција и појединаца усмерене на решавање реалних проблема и унапређивање свих целина и подручја из области војнотехничких наука.
Досадашњи главни и одговорни уредници Војнотехничког гласника:
1. пуковник Добривоје Аврамовић (број 1/1953 и од броја 7/1960 до 9/1960),
2. пуковник Војислав М. Илић (од броја 2/1953 до 6/1960),
3. пуковник Здравко Вербић (од броја 10/1960 до 5/1966),
4. пуковник Славко Чолић (од броја 6/1966 до 7/1968),
5. пуковник Радисав Брајовић (од броја 8/1968 до 6/1973),
6. пуковник Станимир Ћирић (од броја 1/1974 до 3/1974),
7. потпуковник Никола Зорић (од броја 4/1974 до 3/1978),
8. пуковник Мирослав Ћојбашић (од броја 4/1978 до 6/1989 и од броја 3-4/1994 до 2/2000),
9. пуковник Томислав Штулић (од броја 1/1990 до 6/1991),
10. пуковник мр Живојин Грујић (од броја 1/1992 до 6/1993),
11. потпуковник Владимир Ристић (од броја 1/1994 до 2/1994),
12. пуковник Стеван Јосифовић (од броја 3/2000 до 1/2007),
13. потпуковник мр Небојша Гаћеша (од броја 2/2007),
14. др Драган Памучар (од броја 3/2021).
Досадашњи уредници у редакцији Војнотехничког гласника:
Сергеј Алтухов, Анто Башић, Никодим Брчеровић, Петар Војновић, Душан Ђуровић, Војислав Јоргаћијевић, Тодор Кнежевић, Милан Контић, Радо Лацковић, Јован Милошевић, Александар Максимовић, Милан Павковић, Илија Петровић, Саво Радивојевић, Јурај Радоња, Мартин Росандић, Миленко Стајин, Момчило Стојићевић, Милија Торбица, Владимир Ћеранић, Владимир Удовчић, Бранислав Цветковић и други.
