ИЗЈАВА ВОЈНОТЕХНИЧКОГ ГЛАСНИКА О ЕТИЧКОМ ПОСТУПАЊУ
НАПОМЕНА: Уређивачка политика Војнотехничког гласника заснива се на препорукама Одбора за етичност у издаваштву (COPE Core Practices) и заједничким принципима транспарентности и најбоље праксе у издаваштву COPE, DOAJ, OASPA и WAME, као и на најбољим прихваћеним праксама у научном издаваштву. Војнотехнички гласник је члан COPE (Committee on Publication Ethics) од 2. маја 2018. године и члан OASPA (Open Access Scholarly Publishers Association) од од 27. новембра 2015. године. Уредништво примењује Контролну листу за издаваче отвореног приступа о спровођењу Препоруке УНЕСКО-а о отвореној науци. Овај документ је део Унесковог комплета алата за отворену науку, осмишљеног да подржи имплементацију Препоруке Унеска о отвореној науци. Произведен је у партнерству са OASPA.
Основна делатност научног часописа Војнотехнички гласник је објављивање чланака након стручне рецензије. У процесу уређивања, који има за циљ објављивање научних чланака, неопходно је постићи сагласност о етичким начелима у поступцима свих учесника (редакције, тј. уредника, чланова Уређивачког одбора и рецензената часописа, као и самих аутора). Поменута начела и поступци дефинисани су овом Изјавом Војнотехничког гласника о етичком поступању.
Мере, радње, одговорности и обавезе Редакције Војнотехничког гласника
Уредништво Војнотехничког гласника не тражи од аутора, нити од трећих страна, плаћање накнаде за аплицирање чланка за објављивање. Читав поступак уређивања и објављивања чланка за ауторе је потпуно бесплатан, како услуге пријављивања рукописа и њихове обраде, тако и услуге публиковања чланака. Не постоје било какви скривени трошкови.
Уредништво Војнотехничког гласника доноси коначну одлуку о томе који ће се рукописи објавити. Одлуке се доносе искључиво на основу вредности рукописа. Морају бити ослобођене расних, полних/родних, верских, етничких или политичких предрасуда. Приликом доношења одлуке о објављивању уредништво се руководи уређивачком политиком, водећи рачуна о законским прописима који се односе на клевету, кршења ауторских права и плагирање.
Рукописи се чувају као поверљив материјал. Информације и идеје садржане у рукописима не смеју се користити у личне сврхе без изричите писане дозволе аутора.
У свом раду, према препоруци Центра за евалуацију у образовању и науци (ЦЕОН), Редакција користи електронски систем уређивања часописа СЦИндекс (Српски цитатни индекс) АСИСТЕНТ (развијен на бази платформе OJS), који омогућава транспарентност и јавност рада, подразумевајући пуну одговорност за прихватање и објављивање чланка.
Процес уређивања чланка у Војнотехничком гласнику подразумева следеће обавезе Редакције:
1. Након пријема чланка, Редакција од аутора прибавља Изјаву о ауторству у којој аутори: наводе свој појединачни допринос у изради чланка; потврђују да су упознати са политком часописа у вези са повлачењем већ објављених радова; потврђују да послати рукопис представља оригиналан рад који су написали и потписали наведени аутори и који није објављен раније на неком другом месту, те да се рукопис не разматра за објављивање на другом месту и није истовремено послат на рецензију у друге часописе; потврђују да чланак и додатни материјали не садрже тврдње које би се могле сматрати клеветом или било какве незаконите тврдње и не садрже материјал који на било који начин угрожава лична или власничка права физичких или правних лица; потврђују да немају сукоб интереса који би могао да доведе у питање интегритет и веродостојност резултата који су објављени у чланку, као и да су добили сагласност од носилаца ауторских права за коришћење свих извода из дела заштићених ауторским правима и других материјала заштићених ауторским правима који су коришћени у рукопису и да су навели изворе у рукопису и додатним материјалима.
2. Пре доделе рукописа уреднику Редакција проверава да ли је садржај рукописа плагијат, ради провере оригиналности приспелих радова и спречавања публиковања плагијата и дупликата. Војнотехнички гласник не објављује плагиране радове. Уредништво полази од става да је плагирање, односно преузимање туђих идеја, речи или других облика креативног доприноса и њихово представљање као сопствених, грубо кршење научне и издавачке етике. Плагирање може да укључује и кршење ауторских права, што је законом кажњиво.
Плагирање обухвата:
‒ дословно (реч по реч) или готово дословно преузимање или смишљено, ради прикривања извора, парафразирање делова текстова других аутора без јасног назначавања извора;
‒ копирање једначина, података или табела из других докумената без правилног назначавања извора и/или без дозволе изворног аутора или носиоца ауторског права.
Рукопис у којем се утврде јасне индиције да је плагиран биће аутоматски одбијен. У случају да се плагијаризам открије у већ објављеном раду, чланак ће бити опозван (повучен) у складу са процедуром описаном у тачки 6.
Ради спречавања плагијата у часопису рукописи се подвргавају провери уз помоћ система iThenticate/CrossRef у оквиру сервиса СЦИндекс АСИСТЕНТ. Резултате добијене провером верификује уредништво часописа у складу са смерницама и препорукама Комитета за етику публиковања (COPE).
Војнотехнички гласник не дозвољава употребу генеративне вештачке интелигенције (енгл. generative AI), као ни технологија подржаних вештачком интелигенцијом (енгл. AI-assisted), као што су велики језички модели (енгл. Large Language Models), за писање рада. Употреба ових технологија дозвољена је једино за унапређење језика и читљивости рада, али уз строгу контролу аутора. Редакција Војнотехничког гласника може користити форензичке алате и специјалне софтвере за идентификацију нерегуларног писања рада помоћу генеративне вештачке интелигенције и технологија подржаних вештачком интелигенцијом. Радови код којих се утврди нерегуларно коришћење ових технологија биће одбијени у процесу уређивања и рецензије или накнадно опозвани ако се ови недостаци утврде у већ објављеним чланцима.
3. Након провере на плагијаризам Редакција додељује приспели рукопис уреднику који ће надаље водити уређивачки процес и одабрати рецензенте. Уредништво и уредник којем је додељен приспели чланак не смеју бити у сукобу интереса у вези са рукописом који разматрају.
Ако такав сукоб интереса постоји, о избору рецензената и судбини рукописа одлучује Уређивачки одбор. Чланови Уређивачког одбора за које се претпостави да би могли бити у сукобу интереса такође не учествују у поступку одлучивања о одређеном рукопису.
4. Рукописи се упућују на рецензију тек након иницијалне оцене да ли су, с обзиром на форму и тематски делокруг, подобни за објављивање у Војнотехничком гласнику. Посебна се води рачуна да иницијална оцена не траје дуже него што је неопходно.
Војнотехнички гласник примењује поступак „двоструког анонимног рецензирања свих радова”.
Главни уредник и чланови уредништва дужни су да предузму одговарајуће мере да аутори и рецензенти остану међусобно анонимни током и након процеса рецензије, у складу са двоструким слепим процесом рецензије. Поред тога, уредништво Војнотехничког гласника може пружити информацију о пристиглом рукопису само аутору, рецензентима или потенцијалним рецензентима, уколико је то потребно.
Сваки рукопис рецензирају бар два рецензента, независно један од другог, а њихов идентитет је међусобно непознат. Рецензенти се бирају искључиво према томе да ли располажу релевантним знањима за оцену рукописа. Не смеју бити из исте институције као аутори рукописа, нити бити њихови коаутори у скоријој прошлости. Евентуални предлози аутора рукописа да се ангажују одређени рецензенти не уважавају се.
Циљ рецензије јесте да уредништву помогне у доношењу одлуке да ли рад треба прихватити или одбити, као и да се у процесу комуникације с уредником, ауторима и другим рецензентима побољша квалитет рукописа.
Током поступка рецензије главни уредник може да захтева од аутора да доставе додатне информације, укључујући и примарне податке, ако су оне неопходне за доношење суда о рукопису. Уредник и рецензенти морају да чувају такве информације као поверљиве и не смеју их употребити у друге сврхе.
У редовним околностима поступак рецензирања траје највише четири недеље, а само изузетно до три месеца. Период од пријема рада до његовог објављивања траје, у просеку, 90 дана.
У случају да аутори имају озбиљне и основане замерке на рецензију, уредништво проверава да ли је она објективна и да ли задовољава академске стандарде. Ако се посумња у објективност или квалитет рецензије, уредник ангажује додатне рецензенте.
Додатни рецензенти се ангажују и у случају када су одлуке постојећа два рецензента међусобно опречне (одбити/прихватити) или на други начин непомирљиве.
Коначну одлуку о прихватању рукописа за објављивање доноси искључиво уредништво.
5. У изузетним случајевима, а посебно у оним околностима када је избор часописа ограничен због специфичне тематике чланка, чланови уредништва часописа Војнотехнички гласник могу бити и аутори његових научних радова. Ипак, у овом случају уредништво спроводи додатно транспарентнији и ригорознији двоструко слепи процес рецензије. То подразумева да ће Редакција часописа уложити напор да одржи интегритет рецензије и необјективност сведе на најмању могућу меру, тако што ће други уредник сарадник водити процедуру рецензије независно од уредника аутора, при чему ће тај процес бити апсолутно транспарентан. Уредништво ће посебно водити рачуна да рецензент не препозна ко је написао рад. Као додатну меру предострожности, ако и када се такав чланак објави, уредништво може објавити пропратни коментар који показује колико је процес уређивања и рецензије био транспарентан.
6. У случају кршења права Војнотехничког гласника, носилаца ауторских права или самих аутора, објављивања истог рукописа у више часописа, лажног ауторства, плагијата, манипулације подацима ради преваре или било које друге злоупотребе, објављени рад се мора опозвати.
Чланак се може опозвати и зато да би се исправиле озбиљне и бројне омашке које није могуће обухватити објављивањем исправке. Опозив објављује уредништво, аутор(и) или обе стране споразумно.
Опозив има облик засебног рада који се приказује у садржају свеске и уреднички класификује као Опозив или Ретракција.
Опозиви се публикују према захтевима COPE које је разрадио CEON, као издавач базе у којој се Војнотехнички гласник примарно индексира, односно издавач националног цитатног индекса где се метаподаци опозива и опозваних радова морају означити одговарајућим упозорењима и међусобно повезати унакрсним линковима:
У електронској верзији изворног чланка (оног који се повлачи) успоставља се веза (HTML линк) са обавештењем о повлачењу. Повучени чланак се чува у изворној форми, али са воденим жигом на PDF документу, на свакој страници, који указује да је чланак повучен (RETRACTED).
7. Редакција je отворена за академску, научно засновану, колегијалну и подстицајну размену мишљења и критику, односно за изношење евентуалних неслагања у вези са резултатима објављеним у чланцима Војнотехничког гласника, тиме што ће пружити могућност учесницима да њихови предметни дописи или полемике буду објављени у рубрици часописа „Писма уреднику”.
Мере, радње, одговорности и обавезе рецензената Војнотехничког гласника
Рецензенти су дужни да квалификовано и у задатим роковима доставе уреднику оцену научне, односно стручне вредности рукописа. Рецензент води посебну бригу о стварном доприносу и оригиналности рукописа. Рецензија мора бити сасвим објективна, а суд рецензента јасан и поткрепљен аргументима.
Рецензенти оцењују рукописе у односу на усклађеност садржаја с профилом Војнотехничког гласника, значај и корисност садржаја, адекватност примењених метода, научну вредност садржаних информација, стил излагања и опремљеност текста. Рецензија има стандардни формат који обухвата оцене појединих димензија рада, општу оцену и закључну препоруку. Неприхватљива је лична критика аутора.
Рецензент не сме бити у сукобу интереса са ауторима или финансијером истраживања. Уколико такав сукоб постоји, рецензент је дужан да о томе правовремено обавести уредника. Рецензент не прихвата на рецензију радове изван области за коју се сматра потпуно компетентним.
Рецензенти треба да упозоре главног уредника ако основано сумњају или имају сазнање о повредама етичких стандарда од стране аутора рукописа. Дужност рецензента јесте да скрене пажњу уреднику на значајна подударања или сличност рукописа са већ објављеним радом, уколико о томе има лична сазнања. Такође, треба да препозна релевантне изворе који у раду нису узети у обзир. Може да препоручи цитирање одређених референци, али не сме да захтева цитирање радова објављених у часопису Војнотехнички гласник или својих радова, ако за то не постоји оправдање.
Од рецензената се очекује да својим сугестијама унапреде квалитет рукописа. Ако оцене да рад заслужује објављивање уз корекције, дужни су да прецизирају начин на који то може да се оствари.
Рукописи који су послати рецензенту морају се сматрати поверљивим документима. Рецензенти не смеју да користе материјал из рукописа за своја истраживања без изричите писане дозволе аутора.
Редакција Војнотехничког гласника подстиче рецензенте да рецензије верификују на својим персонализованим страницама на платформи Web of Science, према упутству на страници Регистрација у Web of Science.
Када рецензент уради рецензију чланка за Војнотехнички гласник биће питан да ли жели да прати, потврди и добије признање за свој рад на платформи WoS. Рецензент затим може користити своју верификовану рецензију као доказ о својим доприносима научној заједници у апликацијама за промоцију, финансирање и сл.
Рецензентска политика Војнотехничког гласника:
– омогућава јавно приказивање рецензије (искључиво након објављивања чланка),
– рецензентима приказује наслове рецензираног чланка (искључиво након објављивања чланка).
Мере, радње, одговорности и обавезе аутора који пишу чланке за Војнотехнички гласник
Аутори гарантују да рукопис представља њихов оригиналан допринос, да није објављен раније и да се не разматра за објављивање на другом месту. Истовремено предавање истог рукописа у више часописа представља кршење етичких стандарда, што га искључује из даљег разматрања за објављивање у Војнотехничком гласнику. Рад који је већ објављен на неком другом месту не може бити прештампан у часопису Војнотехнички гласник.
Аутори сносе сву одговорност за целокупни садржај рукописа. Рукопис не сме да садржи неосноване или незаконите тврдње, нити да крши права других лица.
Аутори су дужни да обезбеде да њихов ауторски тим наведен у рукопису обухвати само она лица која су значајно допринела садржају рукописа. Ако су у битним аспектима истраживачког пројекта и припреме рада учествовала и друга лица, њихов допринос треба навести у фусноти или посебној напомени (Захвалница, Acknowledgements).
Обавеза је аутора да у напомени наведу назив и кодну ознаку научноистраживачког пројекта у оквиру којег је рад настао, као и пун назив финансирајуће институције. У случају да је рад под истим или сличним насловом био изложен на неком скупу у виду усменог саопштења, детаљи о томе треба да буду наведени на истом месту.
Аутори су дужни да потпуно и правилно цитирају изворе који су значајно утицали на садржај истраживања и рукописа. Делови рукописа, укључујући текст, једначине, слике или табеле, који су дословно преузети из других радова, морају бити јасно означени посебном напоменом, нпр. знацима навода са прецизном ознаком места преузимања (броја странице) или, ако су обимнији, наведени у засебном параграфу.
Пуне референце свих навода у тексту (цитата) морају бити наведене у засебном одељку (Литература) и то на једнообразан начин, у складу са цитатним стилом који Војнотехнички гласник користи (Harvard Style Manuel). У одељку Литература наводе се само цитирани, а не и остали извори коришћени приликом припреме рукописа.
У случају да аутори открију важну грешку у свом раду након његовог објављивања, дужни су да одмах о томе обавесте главног уредника (или Редакцију Војнотехничког гласника) и да сарађују у процесу повлачења или исправљања рада.
Обавеза је аутора да у рукопису наведу да ли су у финансијском или било ком другом битном сукобу интереса који би могао да утиче на њихове резултате или интерпретацију резултата.
Ако се у ауторовом истраживању појављују хемијска једињења, поступци или опрема који су опасни по здравље људи или животиња, то мора бити јасно назначено у рукопису.
Предавањем рукописа аутори се обавезују на поштовање уређивачке политике часописа Војнотехнички гласник, што потврђују достављањем Изјаве о ауторству.
Разрешавање спорних ситуација
Сваки појединац или институција могу уреднику и/или уредништву пријавити сазнања о кршењу етичких стандарда и другим неправилностима и о томе доставити веродостојне информације/доказе ради покретања истраге. Поступак провере изнетих доказа одвија се на следећи начин:
‒ главни уредник доноси одлуку о покретању истраге;
‒ током тог поступка сви докази се сматрају поверљивим материјалом и предочавају само оним лицима која су директно обухваћена случајем;
‒ осумњиченим лицима пружа се прилика да одговоре на изнете оптужбе;
‒ ако се утврди да је заиста дошло до неправилности, оцењује се да ли је реч о мањем прекршају или грубом кршењу етичких стандарда.
Мањи прекршаји, без последица по интегритет рада и Војнотехничког гласника, на пример када је реч о неразумевању или погрешној примени публицистичких стандарда, разрешавају се у директној комуникацији с ауторима и рецензентима, без укључивања трећих лица, на неки од следећих начина:
‒ ауторима и/или рецензентима упућује се писмо упозорења;
‒ објављује се исправка рада, на пример у случају када се са списка референци изоставе извори који су у самом тексту цитирани на прописан начин;
‒ објављује се ератум, на примеруколико се испостави да је грешка настала омашком уредништва.
У случају грубог кршења етичких стандарда, уредништво може да предузме различите мере:
‒ објављује саопштење или уводник у којем се случај описује;
‒ службено обавештава афилијативну организацију аутора/рецензента;
‒ повлачи објављени рада;
‒ изриче забрану објављивања у часопису на одређени период;
‒ предочава случај надлежним организацијама и регулаторним телима ради предузимања мера из њихове надлежности.
Ове мере могу се примењивати појединачно или истовремено. У процесу разрешавања случаја по потреби се консултују релевантне експертске организације, тела или појединци.
Приликом разрешавања етички спорних поступака уредништво се руководи смерницама Комитета за етику публиковања (COPE).
Одрицање одговорности
Изнесени ставови у објављеним радовима не изражавају ставове уредника, чланова Редакције и Уређивачког одбора часописа Војнотехнички гласник. Аутори преузимају правну и моралну одговорност за идеје изнесене у својим радовима. Издавач неће сносити никакву одговорност у случају испостављања било каквих захтева за накнаду штете.
Сукоб интереса
Војнотехнички гласник се придржава политике сукоба интереса коју препоручују COPE и/или друга међународна регулаторна тела (ICMJE, EASE). Од аутора се тражи да се изјасне о свом сукобу интереса у Изјави о сукобу интереса. У Изјави су аутори дужни да наведу: 1) изјаву о свим потенцијалним сукобима интереса за сваког именованог аутора релевантну за садржај чланка или изјаву да немају такве сукобе; 2) тврдња о начину на који је чланак финансиран, конкретно о финансирању, делимично или потпуно, од стране неке компаније или, алтернативно, тврдња да није било тог учешћа и 3) свеобухватно објашњење улоге спонзора у припреми чланка ако је чланак спонзорисан, било у целини или делимично.
Рекламирање
У Војнотехничком гласнику није дозвољено рекламирање.
Детаљи о етичком поступању Војнотехничког гласника доступни су и на страницама часописа: Уређивачка политика, Управљање квалитетом часописа, Подршка квалитету радова у Српском цитатном индексу ‒ издавачу базе у којој се Војнотехнички гласник примарно индексира, односно издавачу националног цитатног индекса.
