ШЕЗДЕСЕТА ГОДИНА ВОЈНОТЕХНИЧКОГ ГЛАСНИКА
Војнотехнички гласник, научни часопис Министарства одбране Републике Србије, навршава у 2012. години шездесету годишњицу постојања, редовног и непрекидног излажења.
Војнотехнички гласник основан је Наредбом начелника Генералштаба ЈНА од 27. августа 1952. године, као настављач традиције пет дотадашњих часописа родова и служби: Артиљериског гласника, Тенковског гласника, Војно-инжињериског гласника, Гласника инжињерије и хемијских јединица ЈА, Гласника везе и Позадине и снабдевања ЈА, који су излазили у периоду од 1947. до 1952. године и објављивали садржаје из тактике и технике. Оснивачким актом дефинисани су и основни задаци Војнотеничког гласника: „да разматра и проучава питања у вези са наоружањем, техничком и осталом материјалном опремом родова и служби у погледу познавања, руковања, употребе, дејстава, чувања, отклањања неисправности и усавршавања материјала, као и да расветљава техничка питања организације, ратна искуства позадинских служби и војног саобраћаја и евакуације“. Наредбом начелника Генералштаба ЈНА од 16. децембра 1952. године формиран је и први уређивачки одбор, „који у директивном смислу руководи уређивањем часописа“, а први број Војнотехничког гласника изашао је из штампе у јануару 1953. године.
Војнотехнички гласник ће се са посебним пијететом сећати и публикација војнотехничког карактера које су излазиле у нашој земљи (Краљевини Србији, Краљевини СХС, односно Краљевини Југославији) и пре 1945. године, а које представљају темеље српске војнотехнолошке мисли: Артилериско-инжињерски гласник (1905-1906), Артиљериски гласник (1926–1932), Пешадиско-артилериски гласник (1933–1941), Инжињеријски гласник (1929–1940), Ваздухопловни гласник (1927–1941), Морнарички гласник (1933–1940). Ови часописи су својим стручним профилом и квалитетом несумњиво утрли пут и данашњем Војнотехничком гласнику, а стицајем несрећних историјских околности били су неправедно запостављени у нашим сећањима.
Поносни смо што смо настављачи и њихове традиције.
У протеклом периоду часопис је објављивао радове из области техничких средстава војске, техничког обезбеђења, као и развоја, производње и употребе средстава наоружања и војне опреме (НВО), и у том погледу градио свој реноме, како у војним тако и у цивилним структурама. Развијао се од публикације намењене едукацији старешина, у периоду недостатка адекватне војностручне литературе, до стручног и научног часописа намењеног за приказ научно-техничких достигнућа и информација значајних за развој, производњу и експлоатацију НВО.
Структура часописа, рубрике и подручја који су у њима обрађивани мењали су се у складу са развојем и осавремењивањем Војске у организационом и техничком погледу, и у складу са задацима постављаним програмском концепцијом и уређивачком политиком часописа.
Тако је, у шездесетогодишњем периоду, часопис мењао своја обележја, форму и садржај, настојећи да испуњава захтеве праксе и науке. Од 1952. до 1961. године био је стручни часопис за технику наоружања, опреме и снабдевања; до 1966. године – стручни часопис родова и служби ЈНА, а затим стручни часопис ЈНА.
Захваљујући уређивачкој политици, програмска концепција и оријентација стално су усавршаване, тако да је Војнотехнички гласник израстао у научни и стручни часопис који је цењен не само у војној средини већ и код цивилних наставних и научних институција у земљи. Од 1989. године часопис поприма карактер стручног и научног.
На основу мишљења Министарства за науку, технологију и развој Републике Србије, од 12. септембра 2001. године, часопис Војнотехнички гласник представља публикацију од посебног интереса за науку.
Данас је Војнотехнички гласник научни часопис који објављује научне и стручне чланке из области за које је категорисан од стране Министарства просвете и науке Републике Србије као научни часопис од националног значаја: математика, рачунарске науке и механика, електроника и телекомуникације, машинство, материјали и хемијске технологије, индустријски софтвер и информатика, геонауке и астрономија.
Часопис се прати у контексту Српског цитатног индекса – СЦиндекс и подвргнут је сталном вредновању (мониторингу) у зависности од утицајности (импакта) у самој бази и, допунски, у међународним (Thompson-ISI) цитатним индексима. На адреси www.vtg.mod.gov.rs, од 2011. године, доступно је и електронско издање Војнотехничког гласника на српском, руском, енглеском, немачком и француском језику.
Војнотехнички гласник представља јединствен и компетентан часопис, на националном нивоу, у којем је могуће публиковати и верификовати научне и стручне чланке, посебно припадника Министарства одбране и Војске Србије, који тако имају могућност да квантификују индивидуалне научноистраживачке резултате. И убудуће ће овај часопис настојати да представља научни потенцијал Војске Србије и Министарства одбране Републике Србије и да афирмише напоре институција и појединаца усмерене на решавање реалних проблема и унапређивање свих целина и подручја из области војнотехничких наука.
Војнотехнички гласник данас није само институционални ресурс, који се у систему одбране развија од 1952. године, већ је постао и својеврсни бренд од националног значаја. У том смислу, постао је отворени форум за публиковање и стимулисање иновативног промишљања о свим аспектима науке и технике, како припадника Војске и МО тако и комплетне националне и међународне академске заједнице.
Уредник
Гаћеша Н. Небојша
